www.dnevnosti.com

Menu & Search

Ortačko Društvo

December 9, 2015

Ulazimo u bircuz, na tv-u ide Bela Lađa, petorica lokalaca u ćošku omamljeno gledaju i cerekaju se, dok s druge strane deka cirka radžu i  zamišljeno vrti burmu. Naravno svi sede ful obučeni jaša, kapa, sve, jer su pre tri sata došli „samo da drmnu jednu pa gajbi“. Okej, početak obećava.

 Od špricera do rakije nigga real quick, i eto nas slušamo petparačke priče matorih komunjara, tipa kad su ’68. forsirali podvožnjak na Novom Beogradu. Kafana se u deset zatvara, keša diže stolice, briše šank koji je stariji od svih nas zajedno, i priča nam kako su on i burazer nasledili sve ovo od ćaleta, koji visi uramljen pored tv-a. Kuća je iz 1924. i od tad sve stoji tako, čak i penzosi. Kaže: „Jedino kad prestanu da dolaze ovde je kad riknu, neki ni tad.“ Sve ovo se dešava iznad Đeram pijace, u idalje urbanom delu bulevara, a mesto ne postoji ni na jednoj mapi interneta. Pogled mi je privukao izlog, sa onim biljkama iz državnih ustanova, i zavesom koja je do pre pola veka bila bela. Sve što sam ikada želela od jedne lokalne birtije našla sam ovde, sa sve osećajem kao da sam u sceni iz Kengura.

_DSC0630

Izbacio nas je pokazavši nam kafanu preko puta, koja radi čak do jedanaest. I mi šta ćemo, preselimo se tamo. „Dobro veče radni narode opštine Zvezdara“.  A na šanku, -MUK. Šta keša pije, to ćemo i mi. Ne moram ni da pominjem da sam u oba lokala ja jedina ženska osoba, i jedina trezna. Uh. Ne više. Na keca smo se skapirali sa stalnom ekipom, i Filip ih pozva da nam se pridruže za stolom. Mislim da još ni rečenicu nije završio, a Debeli, kako nam se predstavio, je svakim prstićem pokupio po jednu čašicu rakije i već su svi bili oko nas. Teeeebra, gde sam ovo ja? Vratimo se na činjenicu da se nalazim u mestu koje deli zid sa Zapletom, i da sam pre pet dana bila sa druge strane istog, a osećam se kao da nisam ni u Beogradu, ni u sadašnjosti.

Taj zid je kao Beograd, istovremeno spaja i razdvaja dva različita sveta, ali iste ljude. I drago mi je što je jedna strana tog zida ostala netaknuta, volela bih da tako ostane još dugo, i zbog nas i zbog Beograda.

_DSC0647_DSC0723
_DSC0730_1


OD Mirijevo, Bulevar Kralja Aleksandra 127

 

Teodora Karamarkovic
Pogledajte i ove postove
Dozvoljeno za Irce, crnce i pse

Dozvoljeno za Irce, crnce i pse

Bilo jednom jedno mesto, sa crvenim kožnim sedištima iz kojih…

Smrt u diskoteci

Smrt u diskoteci

Da li si ikada vodio ljubav na podijumu za igru?…

Produhovljeni tehno dot com

Produhovljeni tehno dot com

Veče je počelo tako što sam sedela tri sata za kompom…

Ostavi komentar na ovaj post

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

17 − sixteen =

Type your search keyword, and press enter to search