www.dnevnosti.com

Menu & Search

Mađija Beograda

October 18, 2015

“Preko izlizanog svetlo-plavog džinsa, čiji se porub parao i osipao na belim teniskim patikama, navukla je predugačak muški džemper, za nekoliko brojeva veći od mere koja bi joj pristajala. I to bi bilo u redu: Arsen bi je po tim oznakama kostima lako svrstao u neku ležernu umetničku profesiju, da se nije ogrnula kratkom vizonskom bundom prošaranom prugama, koja je, očigledno koštala čitavo bogatstvo.”

-Momo Kapor, opis Zoe iz istoimene knjige.

Obukla sam se u tom maniru zamišljajući sebe kao glavnu Kaporovu junakinju kako dok ulazi u plesnivi dorćolski kafić rovari po svojoj torbi tražeći paklu francuskih cigareta Gitanes i slobodnu barsku stolicu.

Moj dan nije bio ni približno romantičan kako sam zamišljala, zapravo je bio užasno haotičan. Kupila sam novi objektiv i isprobavanje istog mi je zaokupirao veći deo mozga,  pa sam pozaboravljala na većinu obaveza.

Trasu Vračar-Dorćol svakodnevno prelazim kolima, i ovog dana, videvši već kako ću kasniti jer je dva popodne, odlučila sam da iskoristim svoj –rođena beograđanka– instinkt i od Južnog bulevara, preko autoputa, Sarajevske, Narodnog fronta, kroz tunel i 29. Novembra stignem do Kopitareve gradine za deset minuta, DESET MINUTA. Znam, znam, ja sam saobraćajni Bog Beograda. Ako mi propadne karijera u modnom dizajnu, postaću taksista._DSC0941 _DSC0953

Tog tužnog oktobarskog dana morala sam da se oprostim od divlje, crne dlakave životinje (ma hej, ne dečko, mačka) jer je moja mama odlučila da bude psihički alergična na njega. Nakon celodnevnog rolerkostera emocija, automobila i pokušaja udomljavanja mačora, Mađija me je pozvala u njen novi salonski stan koji je zapravo vremenska kapsula prethodne vlasnice.

Upravo to mi je trebalo, par sati pijuckanja vina i pomoći u pravljenju scenskih kostima za premijerno prikazivanje predstave Prazan Grad. Moje pomaganje se, naravno, svodilo na dosipanje vina u čaše (pa zato sam i došla) i razgledanju tog magičnog salonca, koji se sastoji iz tri sobe prepune starog nameštaja, goblena i slika.

Vidiš, možda je baš ta baka bila kao iz neke knjige, imala je taj svoj fabulozni stan na donjem dorćolu u kome je pravila koktel žurke i borila se za ženska prava i putovala po svetu i nikada se nije udavala.

Možda je i ona bila umetnica, možda je i ona sedela sa drugaricom na ovom persijskom tepihu i pila vino i razglabala o prolaznosti života, ko je s kim bio i gde ćemo za vikend.

A možda smo to samo mi, i romantizujemo sve jer je ostao taj duh starog Beograda u nama o kome su nam pričali roditelji, a mi ga nikada nismo ni videle jer smo žurile da stignemo kroz zeleni talas na bulevaru.

 


bunda Boomode  i džemper damnzoe (makenzijeva 60) , -patike reebok classic (patinu vuku sa fizičkog iz srednje)

_DSC0786
_DSC0798_1
_DSC0792
_DSC0789

Teodora Karamarkovic
Pogledajte i ove postove
Blože Pravde

Blože Pravde

Se sećaš 2015. kad smo forsirali lažni moral? Se sećaš…

O-da Berlinu

O-da Berlinu

Juče je Hajpsteri otišao da ishajpsteriše Berlin, te sam mu sa setom…

Ostavi komentar na ovaj post

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

four − three =

Type your search keyword, and press enter to search