Drugstore.

Došli smo da stojimo u crvenom hodniku i gledamo ko je sve došao, s kim, šta je obukao i u kom je stanju. Hej ipak je ovo prva velika žurka posle celog leta ne viđanja gradske ekipe. Sada smo svi na okupu, mlada i divlja ždrebad. Điha. Da se ne lažemo, pokidala sam autfit, inspirisana Lindom Evangelistom u kampanji za Chanel iz ’91. i time što su najavili million stepeni u klubu, navukoh na sebe kevin brus koji je oblikom podsećao na taj period, duboke svetle farmerke, i ceo asortiman iz moje all you can bling kolekcije zlata.

Pre toga smo bili na kućnoj žurci, gde smo sada već tradicionalno napravili gomilu fotografija sa selfie stickom koji svi toliko mrze, a zapravo se oduševe kad ga uzmu. Mrzite ga jer na instagramu ljudi ne umeju da ih koriste pa im se vidi štap i ruka i druga ruka i treća.. ju čija je ovo ruka?

https://instagram.com/p/7AFTb9Rvoj/?taken-by=damnzoe

Na putu do kluba, Tea je uspela da zaključa karticu na telefonu i uporno zvala SOS za koji se ispostavilo da je murija, i trudila da objasni kako joj ne radi telefon, na šta joj je gospođa posle četvrtog puta uredno spustila slušalicu, što bi svako normalan i uradio u petak u pola dva ujutru.

Dok sam bila u Berghainu, skapirala sam kako u Beogradu ne bih smela da izađem tako svučena obučena u klub jer bi me raskomadali, no ipak Dragstor smatram malo (ne)normalnijim klubom pa sam odlučila da to ipak probam. Kao što svi već znamo, hodnik-krug dvojke, mala sala – arhitektonski + brdo gejeva (pa to je isto), i donja sala- generalno dole su rejveri (hajde lepo da se izrazim), fon, fpn, fdu, senior ekipa iz starog Dragstora i neki potpuno nesvrstani ljudi koji postoje samo na tako većim žurkama.

Publika je oduševljeno zatapšala kada sam stala na klabing scenu i zbog količine sjaja koji sam reflektovala svi su stavili naočare za sunce. Ne, čekaj, možda to nije zbog mene? Ups…

Znate onu scenu iz drugog dela ”Mi nismo anđeli” kada onaj čopor zombie muškaraca juri Sofiju? Pa u mojoj glavi je to izgledalo tako strašno kada sam sišla u veliku salu i već su se prva petorica zalepila za mene. Ne ne ne ne, kako je moguće da samo par stepenika razdvaja ljude koji su prihvatili to kao neki vid sprdnje i kreativnosti ne gledajući na to kao brushalter, i ovih ljudi koji su samo to i videli.

Srećom pa sam pronašla svoje mesto u koordinantnom sistemu konfuzije: 44049’14″N 20027’44″E

A  pronašla sam se i po internetu:
http://www.belgraderaw.com/photo/chain/

-farmerke Cheap Monday (weekday),  top kevin, tozla damnzoe (makenzijeva 60)

Teodora Karamarkovic

Next Story

O-da Berlinu