www.dnevnosti.com

Menu & Search

Dozvoljeno za Irce, crnce i pse

November 24, 2015

Bilo jednom jedno mesto, sa crvenim kožnim sedištima iz kojih je provirivao sunđer na sredini,u proleće je mirisalo na memlu, a zimi na čađ koji sa jaknama unesemo. Preko puta je bila fabrika gde melju ljude. Dobro, dobro, u narodu je poznata kao štamparija Borbe, ali mene one cevi za istovar suludo podsećaju na neku ljudsku klanicu. Ali ne tu klanicu.

Unutra je bilo nas šestoro:

  • jedan stariji bračni par,
  • jedan student fdua,
  • deka koji je pobegao od kuće da nađe mir,
  • gospodin koji je na svakoj projekciji,
  • i ja, treći red levo od ulaza.

Bračni par je bio na večeri, popili su po času crnog vina i šetajući nazad, videli da na ulazu piše: Alfred Hičkok; Uhvatiti lopova 21:00h.  Sećajući se kako je on u mladosti ličio na Kerija Granta, nagovorila ga je da uđu.

Fduovca su ispalili svi živi jer im je preko glave gledanje prastarih filmova za faks, i tebrić je odlučio da ode sam i skenja tu depru od dana do kraja.

Degeš je zaspao čim je ušao, pošto to nije uspeo gajbi uz konstantno kreštanje njegove žene koja gleda reprizu skupštine dok ljušti grašak za sutra.

Gospodin iza mene je grb ovog mesta, osećala bih se usamljeno da nema njega da mi čuva leđa. On je tu na sve tri projekcije u toku dana, osim onih sa dvd-ja, jer mu prija puckanje filmske trake. Čula sam da mu je doktor to naveo kao lek za smirenje, mada iskreno mislim da on samo voli ceo taj doživljaj, kao ja.

U početku me je malo plašio, naročito kada sam gledala Davitelj protiv davitelja, nisam čula da je ušao i mislila sam da se reinkarnacija Taška Načića stvorila iza.

I eto mene, koja sam krenula na spavanje, pa odlučila da ipak moram po stoti put pogledati Keri Granta i princezu, jer nije isto kao i na tvu.

_DSC0864_2

Ma kakav smo mi samo tandem nedeljom uveče, dok napolju pada kiša, gledamo izbledeli film, sa tri puta većim titlom nego što je zaista potrebno, tri puta glasnijim nego što je zaista potrebno. Treći put više nego što je zaista potrebno, i uživamo u tome. Sledi omiljeni deo kada pukne traka na pola filma, pa te zaslepi belina svetla, zatim par minuta tišine koju razbije povremeni kašalj, i onda nastavak. Film uvek traje kraće nego što bi trebalo, jer se dosta scena preskoči, što kada je puna sala prođe uz dosta coktanja od strane mlađe populacije. Ali sve su to čari Kinoteke, koja je kao Poslednja Šansa nama koji bežimo od gajbe, a u džepu imamo samo 150 dinara. Prihvatilštte za ljude od 7 do 107. Moje omiljeno mesto u gradu posle Centrale, takođe memljivo sa iscepanim crvenim kožnim sedištima, ali o njoj ne možes da pričaš, možes samo da je živiš. I budeš deo inventara kao mi poslednjih pet godina.

_DSC0852_1_DSC0696_2

Hvala mojim prijateljima iz Kinoteke što su mi dozvolili da fotografišem i hvala nebesima što Kinoteka postoji.


 

-na sebi imam pidžamu Segine mame, i missoni jastuk koji sam ja šila, kao i bundu damnzoe

Teodora Karamarkovic
Pogledajte i ove postove
Ortačko Društvo

Ortačko Društvo

Ulazimo u bircuz, na tv-u ide Bela Lađa, petorica lokalaca u…

Smrt u diskoteci

Smrt u diskoteci

Da li si ikada vodio ljubav na podijumu za igru?…

Produhovljeni tehno dot com

Produhovljeni tehno dot com

Veče je počelo tako što sam sedela tri sata za kompom…

2 Ostavi komentar na ovaj post

  1. riber says:

    Dodjes . Mirises . Odes.
    Vracas se stalno.
    Memla koja leci sve.
    Ili samo odabrane.
    Bravo!
    Ima nade za ovaj grad.

  2. bigfan says:

    kolko mi se dopada taj trip odes u pidzami u grad. a i dobar je fazon, dodjes kuci i odmah se bacis u krevet. vrhic. poz carice

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

fifteen + 19 =

Type your search keyword, and press enter to search